Službe bezbednosti: U Sarajevu se sprema repriza Potočara

Да ли ће Александра Вучића у Сарајеву, на сутрашњем самиту премијера држава западног Балкана, дочекати реприза Поточара из јула 2015. када је једва спасао живу главу? Српски премијер у главни град Босне и Херцеговине одлази овенчан златном плакетом Сребренице и на крилима одлуке Међународног суда правде да нема ревизије тужбе против Србије за геноцид, што није по вољи многим бошњачким круговима. Вучић каже да путује у Сарајево без страха и да не жели да верује у приче о планираном нападу које преносе поједини медији. Додаје да путује оптерећен другом врстом проблема које треба да решава у име Србије, а не собом. „Из Берлина путујем право у Сарајево. Знам да ће ме чувати стотине људи из њихове полиције. Немам никакав страх и бојазан. Да ме пусте да шетам слободно кроз народ, сигуран сам да ми нико од обичног народа не би ништа добацио”, нагласио је Вучић.

Поводом најаве да би више удружења ратних ветерана у Босни и Херцеговини током посете премијера Србије Сарајеву могло да изазове нереде, министар безбедности БиХ Драган Мектић за „Блиц” истиче да ће тамошње полицијске и безбедносне агенције учинити све што је у њиховој моћи да се спречи реприза мучних сцена из Поточара од пре две године. Први потпредседник владе Ивица Дачић каже да је сваки одлазак у ризична подручја велики изазов, али да то неће спречити премијера Александра Вучића да оде на скуп у Сарајево. „То је добра прилика да Србија покаже да нема шта да крије, нити да игра двоструку игру. Мислимо да водимо политику која искрено жели да решава проблеме и гледа у будућност”, каже Дачић за Радио-телевизију Србије.

Иако одлука Међународног суда правде у Хагу трајно ослобађа Београд оптужбе да је умешан у ратне злочине почињене у Сребреници, није време за славље, које би само додатно закомпликовало иначе напете односе између бошњачког и српског народа у БиХ. Зна то и српски премијер када каже да одбијену ревизију тужбе не види као победу и да у главни град Босне и Херцеговине колегама из региона носи план о формирању царинске уније, али и жељу да што почне изградња ауто-пута Београд–Сарајево.

Циљ сарајевског скупа, којем ће присуствовати и комесар ЕУ за политику суседства и проширења Јоханес Хан, јесте приближавање земаља западног Балкана Европској унији и разговор о регионалним пројектима који се тичу транспортне и енергетске инфраструктуре, али и сарадње у областима младих и образовања. Јавност је за идеју формирања царинске уније, о којој се још увек зна мало детаља, први пут чула током посете аустријског канцелара Београду половином фебруара. „То је моја идеја, први пут сам уручио тај папир Кристијану Керну, а идеја је да се направи слободна трговинска зона и царинска унија, чиме ћемо постати веће тржиште, атрактивније”, рекао је Вучић. Том приликом он је појаснио да је о том „папиру”, на енглеском језику већ обавио прве консултације са премијером БиХ Денисом Звиздићем и албанским премијером Едијем Рамом.

Остаје питање да ли ће Вучић на сутрашњем самиту којем је домаћин Денис Звиздић имати адекватне саговорнике за разговор о прављењу слободне трговинске зоне у којој камиони са робом неће чекати и по 20 сати на границама. Македонија још нема нову владу, позиција бошњачког члана Председништва Бакира Изетбеговића је додатно уздрмана после случаја „лажног агента Сахиба Софтића”, а питање је и колика овлашћења за разговор ће имати и косовски председник владе Иса Мустафа.

Свестан свега тога уочи одласка у Сарајево Вучић за агенцију Срна каже договор о овим темама неће ићи ни брзо, ни лако, али да је то будућност: „Ако ми успемо да се договоримо око царинске уније, онда ће, уверен сам, спласнути страсти јер ће трговина, проток људи, робе и услуга бити много бржи и једноставнији и више никоме неће падати на памет да улази у било какве политичке авантуре, да их не називам нечим тежим и већим.” Потпредседник Центра за спољну политику Драган Ђукановић не очекује значајан искорак у регионалној сарадњи на сарајевском скупу, јер сматра да су државе региона исувише преокупиране сопственим проблемима. А ту, како објашњава, мисли пре свега на ситуацију у Македонији, односе међу ентитетима у БиХ, па и на кризу парламентарног живота у Црној Гори.

„Сарајевски самит је веома битан, јер подстиче проактивну улогу свих у региону као целине од изградње и јачања инфраструктуре до растерећивања веома компликованих билатералних односа укључујући и преостала нерешена питања још из периода распада СФРЈ”, указује Ђукановић. И поред незадовољства бошњачких етно-елита одлуком МСП-а, овај стручњак за регионална питања процењује да ће ипак доћи до неке прагматичније фазе у односима Београда и Сарајева. „Зато осим пласирање идеје о царинској унији са БиХ кроз добро осмишљен бошњачко-српски дијалог треба ићи и на решавање билатералних питања. Тек тада треба очекивати напредак и додатна улагања у инфраструктуру, укључујући и убрзање евроинтеграција за обе државе”, каже Драган Ђукановић.

Једна од тема сарајевског самита биће и градња ауто-пута Београд–Сарајево чија се цена процењује на 800 милиона евра, а у чијем би финансирању делом могла да учествује и Саудијска Арабија. Иако је министарка Зорана Михајловић недавно рекла да је прерано говорити о роковима када ће ова саобраћајница бити завршена, траса деонице кроз Србију већ се зна: од Пожеге, преко Ужица до Котромана на граници са Републиком Српском. Али, још није познато којом би тачно трасом пут ишао од границе до Сарајева. На столу Савета министара нашло се осам праваца. Политичари и привредници из оба ентитета свакодневно лобирају да ауто-пут прође баш кроз њихове крајеве, што стручњаци у Сарајеву оцењују неозбиљним.